Uz ovu caku jaja garantovano ne pucaju i uvek ispadnu savrsena.

Za farbanje jaja u lukovini koristila je posebnu šerpu, onu najveću u pomoćnoj kući. Naložila bi šporet na drva, stavila šerpu i u nju ubacila najviše jaja, jer farbanje lukovinom je glavno. Ona jaja koja je želela da oslika, oblagala bi travkama, interesantnim listovima i uvijala u gazu. Tačno je znala kako da postigne neku željenu šaru. To nikad nisam savladala, ali snašla sam se nekako. Kada jaje obavijem lišćem celera ili peršuna, ubacujem ga u novu najlon dokolenicu i čvrsto vežem. Zatim stavljam sledeće, uglavnom stane pet jaja u jednu. Nikad ne znam kakvu ću sliku tačno dobiti. Ali to me zabavlja. To je jedino odstupanje od bakine škole.

Baka Draginja je uvek imala mnogo lukovine koju je čuvala tokom godine. To radim i ja, kupujem domaći luk za zimnicu i kako ga koristim, tako sa strane ostavljam ljuske. U onu veliku šerpu sa jajima koju sam već pominjala, baka bi ubacila veći psrtohvat soli. To je bilo važno da jaja ne puknu. I još nešto, pre kuvanja jaja bi bila neka dva sata na sobnoj temperaturi. Samo da znate, njena nikad nisu pucala. Ima tu i još jedna caka. Bila su prava domaća. Zato ih i ja kupujem isključivo kod seljaka na pijaci.

Za raliku od moje bake koja je koristila veliku šerpu, nama je dovoljna i ova velika džezva u kojoj skuvam desetak jaja u dve ture. Kada spustim jaja u vodu, pokrijem ih sa mnogo lukovine, toliko je stavim da prosto ne može da se desi da jaja ostanu bleda, loše ofarbana. Kako se voda zagreva tako počinje da miriše lukovina. Baka ih je uvek kuvala lagano u mnogo lukovine, pa nisu mogla da se kotrljaju po šerpi i puknu. Tako radim ja. Kada uskuvaju, kuvam ih najviše 15 minuta, a negde na sredini kuvanja dodam kašiku jabukovog sirćeta.

Sećam se te radosti uz šporet i nas nemirnih, razigranih i radoznalih unuka oko njene suknje. Sve je mirisalo na travke, lukovinu i jabukovo sirće, a za nas decu uvek bi iz izvukla neke posne keksiće ili vanglu uštipaka koju bi spremila zorom ranom (za decu nije važio strogi post). Nisam mogla da isčekam kakvo će jaje biti, baš ono koje sam ja oslikala… nadvila bih se nad šerpom i čekala… kada si mali i znatiželjan, 15 minuta može da bude večnost.

Zatim sledi vrhunac zabave. Baka nije dozvoljavala da priđem vreloj vodi sa jajima, pažljivo ih je vadila i stavljala u činiju i na veliki tanjir. Polako su na videlo izlazila naša umetnička dela. Na jednom je cvet, na drugom trakica, treće je kao čokoladno… ma svako lepše od prethodnog. Premazujemo ih uljem, ali pažljivo, kako baka Draginja kaže. I slažemo u veliku činiju. Svako je odabrao, svoje, ono posebno za Uskrs. Naš posao je gotov i ponovo trčimo mirisnom livadom među svim onim cvetovima kojima nisam zapamtila imena.

I moja devojčica uči uz mene ovu čaroliju u lukovini, a ja se ponašam kao moja baka, samo nema vangle sa uštipcima, i keks izbegavam da joj dajem. Ona će, kao i mi, jednog dana pamtiti ove mirise detinjstva.

Baka Draginja već dva Uskrsa nije sa nama, ali nadam se da nas zadovoljna gleda negde odozgo, ta divna starica iz mirisnog, krajiškog sela Luka.

izvor:kurir.rs

Translate »
Inline
Inline